Jedno
oko, pa
drugo
zatvoreno.
Vidim krošnje
kako se pomeraju
usred noći.
Kadar nazad,
eto mene
gde spavam
i mene koji gledam
kako spavam.
Oblak mene snevača
se polako širi prostorijom
i vidim
ponovo
novog sebe.
Polaroidna žuta boja
ravnica žita
i mene kako
zatvaram oči pred
vetrom, koji,
iako jak
osvežava.
Sedim
i zatvaram oči
puštam da me
vetar nosi
ravnicom
osećam kao da
rukom
milujem mlado
žito.
Čujem meki
zvuk i
osećem
mek
dodir.
I nastavljam dalje....mrak.
Otvorio oči.
Kako sam se vratio nazad?
