Jedino u pola dva ujutru sam ga mogao izmoliti da popijemo caj... U prvom trenutku nije hteo da prihvati ali je odmahnuo rukom kada je video mini-bar. Pocrvenio je ionako sadrzaj crvene tecnosti, govoreci kako je civilizacija besmislena kada te tera da pijes iz ovakve vrste solje. Mislim da sam bio zahvalniji slusalac od njega sto ga je odobroljavalo da govori. Nije zeleo da bude povezan a ni vezan obavezama da nekome nesto duboko objasnjava. To je bio vas deo posla...
"Predmet koji treba ubiti, ne mora da bude dugacak jednu jardu", tiho, naginjajuci svoju soljicu ka ustima. "Mislim da sam to vec negde rekao covece". Znao je da soljica ga je podsecala na to...
Posle, za mene oduzeg cutanja, morao sam nesto reci:
"Henk..."
"Cuti i slusaj. Imaj strpljenja, ali nemoj ga imati previse jer mozda bude bilo previse kasno..."
Ispijao je svoju prvu flasu...
"Voleo bih da sam se prvi setio recenice: zamorno je raditi. Neko se setio pre mene, ja sam je samo doduse malo prepravio i rekao: strasno je raditi".
Magla se spustala niz nas balkon.Tanka magla.
"To je ljubav! Jedinstvena i kratkotrajna. Jedna noc, puna zara, koju unisti izlasak Sunca".
"Ne zelim da vam se suprostavljam u vezi toga", ne misleci kako ta recenica je mogla da se obrusi na mene sutra...
Mislio sam vec na sutra, jer je vec svitalo. Imao sam obaveze, silne obaveze, one koje treba da uradim i one koje koje jos nisam ni zamisljao da uradim. Pogledao sam ga, bio je spokojan. Samo je posmatrao plavu pticu na grani koja je bila vesnik novoga dana...
